Momačka zabava na irski način

Prije par mjeseci frend me pozvao na irsku momačku zabavu. Kako živimo u samom centru Dublina, i kako smo svjedočili mnogim momačkim zabavama istovremeno sam bio oduševljen pozivom, ali i prilično zabrinut ishodom zabave.

Mislim, nije da mi balkanci ne pijemo redovno i puno, ali pijenje na irski način je jedan sasvim drugačiji nivo i nisam bio siguran u svoju takmičarsku formu. No, što je tu je, očekivao sam da će to biti jedna od onih situacija u kojima će pričati onaj tko ih preživi. 🙂

Dublin je poznat po tome da Englezi dolaze i slave svoje momačke večeri ovdje i gotovo svaki vikend mogu se vidjeti pijani super heroji, zatvorenici ili sado-mazo borci. 🙂

Kum našeg mladoženje organizirao je sve, i u njegovom zadnjem e-mailu među ostalim uputama stajalo je da će mladoženja nositi sado-mazo masku. Tu više nisam bio siguran da li se zbilja samo Englezi maskiraju ili ću i ja morati poduzeti nešto.

Oko 11.30 ujutro prije par subota, zazvonio je telefon i dečki su već bili u pubu nedaleko našeg stana. Kako bi mi nedoumica bila lakša pred pubom je već trajala engleska momačka zabava.

Vidjevši popaja i mornare, imao sam osjećaj da bi neke stvari mogle poći po krivu. 🙂 U pubu su me sačekali Heisenberg, Jessie, Shrek i još neki poznati TV likovi, a kad su shvatili da sam potpuno izgubljen brzo su me prozvali i pitali u šta sam to ja umaskiran. Srećom, stigla mi je otprilike istovremeno poruka da je fešta na koju ja idem na katu. Laknulo mi je kad sam vidio da su Irci ipak u konvencionalnoj odjeći i da na našoj fešti maski nema. 🙂

Dan smo započeli “Irskim doručkom” i pintom Guinnessa. Bilo bi mi lakše da večer prije Dina i ja nismo otišli van, pa još k tome pozvali Soška na cugu, a kad se zove Soška to otprilike znači da će biti zabavno i sa čašicom (pre)više. U takvom stanju nisam baš bio u formi za dodatnih 10-12 sati pijenja. (Tako mi se bar činilo…)

Sva sreća, nakon doručka smo po planu završili na trosatnom kuglanju i to u kuglani za obitelji i djecu. U takvoj kuglani ne toči se alkohol.

Da ne bude da izmišljam, prebrojite djecu na donjoj slici i pogledajte sokove na stolu. Ok, mala bočica do plavih izotoničnih pića je naš energetski napitak od šljive. Ja poštujem i učim domaće običaje zemlje u kojoj živim, ali volim i Irce podučiti našim običajima, pa sam ih upoznao s rakijom. 🙂

(Na engleskom sam i objasnio što je rakija, ali vjerujem da nije potrebno u domaćem slangu. 🙂 )

Nakon sportskih aktivnosti, vratili smo se u centar Dublina u pub imena “Stags head” gdje smo nastavili proslavu. Plan je bio ostati tu nekoliko sati, a kako je neko spomenuo da je Smithwick’s nešto lakše pivo sa nešto manje alkohola, odlučio sam da to bude moj izbor tokom cijelog dana. Nakon 5-6 pinti već je valjalo nešto i pregrist, pa sam uglavnom ja isforsirao da se nešto pojede. Nisu svi jeli, ja jesam, a jeo sam jedan specijalan hamburger o kojem ću pisati detaljnije u idućem javljanju. 🙂

Nakon klope ukrcali smo se u taksi i otišli na utrke pasa. Da, tih dana sam naučio da u Dublinu postoji Shelbourne park stadion namijenjen tom sportu. 🙂

Utrke pasa su bile jedno specijalno iskustvo za mene, prvo što smo već bili dobro pod utjecajem pive, a drugo što većina nije imala pojma kako to izgleda. No, nakon samo par trka bila je to hrpa eksperata. Ulagalo se 2-5 eura na pobjednike, ili na pse koji će završiti u prva dva ili prva tri. Nakon klađenja, ostaje samo da urlate ne bi li vaš pas došao prvi.

U ovom slučaju urlikao sam “Come on four!!, Come on!!”. (Idemo četvorka, idemoooo!!!). Čisto da se zna, “četvorka” je došla druga i to valjda za pasiju dlaku gdje je foto finišem odlučeno da nisam dobio €40, nego sam izgubio €5. No no, nema frke, već u idućoj trci uložio sam €2 i zaradio €18 tako da je moje prvo pseće klađenje završilo sa pozitivnih €6! 🙂

Trinaest je trka potrajalo oko tri sata, pa je i tu trebalo doliti par piva, a nakon toga vratili smo se “Stags head” na još po koju pivu i hamburger. (Ovaj put običan, ne čarobni). Kasnije smo završili u jednom klubu još neko vrijeme dok nismo izgubili mladoženju.

S obzirom da je netragom nestao, fešta se brzo približila kraju. 🙂

Nekoliko dana kasnije usporedili smo našu i irsku momačku večer. Rekao sam tada, da koliko znam naše momačke obično završe ili sa nekom striperkom ili u strip klubu. Navodno je slično i u Irskoj, ali nije bilo u planu u našem slučaju.

Osim toga, dogovorio sam se sa Mladim Mladoženjom (Inicijali su mu tu, pa zato velika slova) da ću uzeti neke njegove slike za blog, međutim, kao i na svakoj dobroj fešti, čovjek je izgubio mobitel. U biti, nije ga ni izgubio nego su mu ga ukrali i tražili €400 da mu ga vrate, ali to je jedna sasvim druga priča.

Primijetio sam da su neki od Iraca bili gadno polomljeni idućih dana, ali eto, kad nisu htjeli presjeći čarobnim hamburgerom, šta ću im ja. 🙂

Čisto da zaključimo, momačka zabava u Irskoj i kod nas izgledaju vrlo slično.

Srećom, izgleda da i ja još uvijek dobro podnosim zabave. 🙂

Do iduće zgode…

Pozdrav 🙂

Balky